Beli listići, zašto nam je ipak dobro?

Završena je jedna sasvim uobičajena izborna kampanja bez obzira što su mnogi kukali kako je ovo najprljavija kampanja. Nije tako, znaju oni to odlično ali eto i to njihovo kukanje je u stvari deo izborne kampanje da bi se osvojili glasovi birača.

Ko se seća ništa manje prljavo nije bilo ni u vreme Miloševića a i posle njegove smene 2000.-te godine. Oduvek je bilo prljavih kampanja u našoj državi osim u vreme Tita jer tada i nije bilo potrebe za kampanjama. Kod komunista se znalo ko je glavni.

Sada kada su parlamentrani i lokalni izbori završeni a predstoji drugi krug predsedničkih izbora, sumiraju se rezultati, prave kombinacije ko će s kim a ko neće. I naravno, kreće opet kukanje zašto ovaj, narode koga si glasao, teško nama, pakujem kofere, itd.itd.

Činjenica je da se ipak dobro živi u Srbiji! Ko to ne vidi taj treba da poseti očnog lekara pod hitno! Ako ti lično ne živiš dobro ne znači da je i ostalima tako loše kao tebi i zato ne kukaj nego uzmi stvari u svoje ruke. Najsmešnije od svega je što misliš da ćeš izlaskom na izbore nešto promeniti. Napalili te po medijima da će biti bolje i ti se odmah primio pa kad si video da se ništa nije promenilo, shvatio si da si džabe krečio i krivi ti rezultati izbora odnosno narod koji je glasao ovog ili onog.

Zašto se dobro živi u Srbiji i ko to dobro živi? Vrlo jednostavno, osvrni se oko sebe i pogledaj koliko vozila na ulici ima i zapitaj se koliko košta vlasnika održavanje bilo kakvog auta? Koliko košta litar goriva, koliko košta majstor, koliko košta registracija itd. a ipak se vozi i to po celi celcati dan. Gotovo da nema saobraćajnog špica. Neko ko radi za mesečnu platu od 30.000 dinara takav luksuz sebi ne može da dopusti. A to opet znači da ima mnogo onih koji rade za veću platu. Takvi pod obavezno razgrabe sve turističke aranžmane i za letovanje i za zimovanje, i za šoping ture po zemljama EU i za gužve po fensi tržnim centrima, šoping molovima, sede po kafićima, itd.

Zanima te koliko je takvih? Pa, verovatno mnogo ili bolje rečeno dovoljno da se sistem koji im to omogućava i dalje drži na vlasti. I opet verovatno velika većina njih je vezana za državnu grbaču ili posredno preko privatnih firmi koje obavljaju poslove za državu. Iz prostog razloga što je privatni sektor odnosno privreda ove zemlje u ropcu. Taj sistem je teško dokazati u praksi ali da on postoji je evidentno. E to su pravi rezultati izbora.

Po gruboj računici takvih je oko milion u Srbiji što je sasvim dovoljan broj da se po postojećem izbornom sistemu ništa u suštini ništa ne menja. Sve ostalo što vidiš je jedna obična predstava za široke narodne mase. Da bi se to zaista promenilo potrebno je bar duplo više glasova od tih što je nemoguće izvesti. Dokaz za to su izbori 2000.-te godine koji su rezultirali izlaskom naroda na ulice da bi rezultati bili priznati.

Ne očekuješ valjda da oni kojima je dobro menjaju sistem? Nisu ludi da seku granu na kojoj sede i zato takvi uredno izlaze i glasaju za sistem koji im omogućava dobar život bez obzira na krizu i ostala kukanja po medijima.

Belih listića je bilo relativno malo, nekih 180.000. Oni koji su se odlučili na bojkot je bilo oko 40% ili nekih 2.700.000 od ukupnog broja birača 6.770.013. Dakle, sa belim listićima 2.880.000 što je MALO.

Tako da prosta matematika u zadatom sistemu govori da nam neće u skorije vreme biti bolje a o suštinskim promenama ni govora. Potreban je mnogo veći bojkot nezadovoljnih kao i građanska neposlušnost na koju su se nove demokratske snage pozivale kada su dolazile na vlast pre 12 godina. Tek tada postoji neka šansa i nada da se stvari promene i da društvo krene u istinski a ne prividan progres.