Završeni su
izbori u Srbiji 2012. godine. Dobili smo novog predsednika kome je ovo po
njegovoj izjavi vrhunac političke
karijere. Mnogobrojne agencije i analitičari su omanuli u svojim procenama
izbornih rezlutata. Omanuli su i neki moji poznanici.
Ali, nisu omanuli u
silnim posle izbornim analizama zašto su rezultati takvi kakvi su, ko je kriv
za neuspeh Borisa Tadića, zašto je bilo mnogo belih listića, kako je izlaznost
tako mala, otkud ona čestitka Tomislavu Nikoliću na pobedi od strane EU 3 sata
pre kraja glasanja, itd.
I tako u beskrajnim
razgovorima na temu politike u Srbiji jedan poznanik se posebno istakao svojom
analizom. Po njemu, izbori su služili da se ubije još jedna godina, „bačena
godina“. Od poslednjih izbora 2008. kada
je krenula da se zahuktava svetska ekonomska kriza sa kojom je bio suočen bivši
predsednik i vlada, situacija se pogoršavala iz godine u godinu. Poznanik tvrdi
da su i tada političari odlično znali šta se sprema i da su baš zato davali
onolika obećanja o akcijama 1000 evra, o novih 200.000 radnih mesta, o boljem
standardu, o putu u EU, itd. U prilog tome ide i ona zakasnela reakcija (mere)
za ublažavanje efekata krize, pa njihovo traljavo sprovođenje, ali nema veze, vreme
ide, godine prolaze u njihovim pričama.
Tako dogurasmo do
2011. koja je bila očajna godina ali godina nadomak izborne godine. Tada je
budući predsednik, u proleće, pokušavao stiropor metodama da se izbori za svoju
dugo čekanu poziciju ali nije uspeo. Posle tog neuspelog pokušaja, kaže moj
poznanik evo sad gledaj kako se ubija vreme na vlasti: 2011-ta prolazi u slalom
izjavama i potezima i pozicije i opozicije, svi čekaju izbore na proleće 2012.
godine, gde će zamajavati narodne mase do kraja maja. Posle toga, će leto proći
u njihovim kombinacijama nove vlade, i kad se konačno dogovore, trebaće će bar
još 100 dana rada da bi video u kom pravcu plovi brod i eto dogurasmo do 2013.
godine. Godine prolaze, nekom dobro nekom loše.
Zašto su omanula
predviđanja analitičara? Zato što nisu znali kakav plan je smislio Boris Tadić.
Svi pričaju kako se čovek otuđio od naroda, kako nije video probleme i težak
život naroda, kako je mislio samo na sebe i svoje partijske drugove. Nije
tačno, sve je video i sve je znao, zato je odlučio da se vrlo vešto izvuče
odgovornosti. Svaki potez je išao na
ruku njegov glavnog političkog protivnika Tomislava Nikolića koga je sa lakoćom
pobeđivao u ranijim izborima. Zato se tako dugo premišljao da li će biti i
predsedničkih izbora zajedno sa parlamentarnim, i prelomio da je idealno vreme za
to. Nezadovoljstvo naroda je veliko, pljačkaška privatizacija više ne može tako
lako da se prikriva, nezaposlenost ogromna, pad standarda, mućke sa kursom, afere
uzimaju maha, kriza spolja još veća, investicije postoje samo u pričama,
državna kasa prazna, itd. Pravo vreme da se skloniš, ispričaš neku pričicu za
javnost i ostaviš drugima da se nose sa problemima.
A narod kao
narod, poverovaće opet u sve što mu serviraš. Došao novi predsednik i biće
bolje sigurno. Bar dok ne prođe par meseci i uvidi da i sa ovim novim nema
vajde. A vreme? Vreme ide, godine prolaze a ti čekaš da ti padne s neba?
Dobro, i šta ti
dragi prijatelju predlažeš povodom ovako pesimističke analize? Vidi, imaš 2
putića: prvi je da spakuješ kofere i odeš u 3 lepe pm odavde a drugi je da
spremiš 5 hiljada i daš nekome da se zaposliš na državnu grbaču i tako živiš
dok država živi. Prosto.
Нема коментара:
Постави коментар